Planeta majmuna

download

Naime, mali broj ljudi povremeno razmišlja o Darvinovoj teoriji koja u današnje vreme dobija inovativan smisao ljudskog razvitka.Teško je pametnom čoveku da izgovori reč-razvitak kada on svoju generaciju sagleda kao trajno osakaćenu, degenerisanu.

Prema Čarlsu Darvinu u biološkom i psihološkom smislu, čovek se epohalno razvija u koherentnom pravcu onako kako ga je priroda ozakonila.

Iz moje skromne perspektive, razvija se od nagonskog koji stremi isključivo zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba do današnjeg uspravnog Homo Sapiensa koji je više homo nego što je sapiens (homo-grč. kao predmetak u složenicama-isto, jednolično).Digresijom obrazlažem da se podrazumeva da je Homo Sapiens  individua koja ostvaruje svoje pravo na izbor na koji će način uneti sadržaj u svoj život jer mu je izlazak iz plemenskih zajednica i robovlasništva omogućio upravo takvo, slobodno delanje, ali on karakterno i intelektualno labilan podleže jednoličnom sistemu 21.veka koji mu demokratski nalaže da se utopi u masu poput praznoglavog kameleona koji menja boje semafora na raskrsnici političkih sila.

Darvin je prikazao savršen skelet evolucionog razvitka, ali, ovde se razmatra pitanje moralnog pada moderne civilizacije koja je svojim tehnološkim boljitkom urušila osnovna načela duhovne vertikale i samim tim sebe vratila na početnu evolucionu stepenicu.

U prilog ovoj temi svakako ide pripovetka Franca Kafke “Izveštaj jednoj akademiji”, u kojoj se majmun preobražava u čoveka i koji opisuje svoju transformaciju od hvatanja u džungli Afrike I zatvaranja u kavez na brodu do  prilagođavanja ljudskim karakteristikama.U kavezu on promišlja na koji način da se domogne slobode I uviđa da to može postići jedino ako se prilagodi ljudima, ako ih oponaša I postane jedan od njih.Priča je napisana u formi monologa u kojoj čovekoliki majmun, u fraku, svečano odeven drži govor pred učenim društvom.Majmun mora pokazati ne samo da ume da govori jezikom svoje publike nego I da je ovladao I manirima I konvencijama I da zaslužuje da uđe u njihovo društvo.Nikada do kraja nije dokučeno da li je Kafka prikazao majmuna pred ljudima ili čoveka pred majmunima ili možda majmuna pred majmunima, ali pripovetka jasno opisuje čovekov put ka oslobođenju na kome nema volje već samo oponašanja.

Budala radi šta budala vidi.

To je majmun koji glumi čoveka, a I dalje je majmun.Vođena tendencijom da ono što je loše izvrgavam ruglu, sa teškom mukom se uzdržavam da ne napišem spisak današnjih čovekolikih majmuna azbučnim redom, ali, umesto toga, savetujem-što više teške ironije i promišljenog sarkazma.Javna je tajna da je ovo planeta majmuna koja funkcioniše po sistemu diktature.

Evolucija nije stala.Ljudska rasa će se i dalje razvijati.Naučnici predviđaju da ukoliko nastavimo da se krećemo putem na kojem smo, suočićemo se sa brojnim promenama.Postojaće samo jedna, multikulturalna rasa koja je srž modernog društva.Životni vek biće duži, a imunitet organizma slabiji što znači da će farmakologija proširiti područje svoje zastupljenosti.Predviđa se da će čovek imati prst manje i dobro organizovanu preraspodelu sadržaja u mozgu.Mozak postaje Google ili Wikipedia.Ljudi će moći pažljivo da odabiraju gene za potomostvo.Sve će biti predviđeno i projektovano iako se religijske doktrine suprotstavljaju svemu što nije od Boga.

Pažljivi čitalac biva ozbiljno uzdrman.Kontraverzna polemika o sukobu istorije I budućnosti je suštanstvena upravo u tebi i u meni.U svakom od nas je je arhetipska tablica tautologije života.Ono što je tačno često se ispostavlja kao netačno, neistinito.Apsurdi jedne epohe po pravilu isplivaju kao istine na površinu druge epohe.Neko to meri aršinima daleke istorije, a neko aršinima bliske budućnosti.Ne znamo da li pripadamo prvoj ili drugoj polovini životnog veka naše planete, da li smo blizu ili daleko od kraja, ali uviđamo da je čovek postao od majmuna jer je u 21. veku besprekorno ovladao majmunskim manirima.


Metafizika jezika (podrobnije)

107793_kosmos_gwiazdy_galaktyka_planety

Da li ste ikada čitali nešto o energiji?Većina nas odlično vlada definicijom kako energija prelazi iz jednog oblika u drugi i nikada ne nestaje.Počevši od teze da se energija emituje i oblikuje, laički možemo ustanoviti kako je reč, pa i svako izgovoreno slovo samo jedan oblik emitovanja energije.

Kako misao pokreće telo?

Misao je elektricitet bogat sadržajem.On  ulazi u deo mozga koji se naziva sunčani splet, odnosno, plexus solaris, kao elektro-magnetna poruka našem organizmu koji putem žlezda stvara lekovite hormone u vidu odgovora na početnu misao.Naše telo razume sadržaj poruke!Kada misao pokrene moždane ćelije iz njih teku živčane struje koje preko kanala dospevaju do grla.Čovek izgovara svoju misao i misli o onome što izgovara.

Šta je misao kada iz našeg tela izađe u jonsko okruženje?

Glas nastaje treperenjem glasnih žica koje iritira vazduh prolazeći kroz govorne organe, s toga je grlo jedinstveni izvor magične sposobnosti-govorenja.Onog trenutka kada izgovoreni glasovi dobiju odredjenu formu reči i rečenica i napuštaju usne koje su im podarile postojanje, oslobađaju se u vidu energetskih talasa koji neko vreme obitavaju u prostoru.Vibracija reči može pozitivno ili negativno uticati na misli i osećanja.Čak I kada ne izgovara, čovek je u telesnom u međudejstvu sa porukom misli na koju reaguje.Elektricitet lako pronađe svoj put do srca, pa I srce progovori na svoj način.

Misli na papiru

Od veštine pisca zavisi na koji način će svoju misaonu sadržinu preslikati na papir i da li će dovoljno dobro iskazati emociju koja je upućena onome koji je čita.Premda, važan je psihološki faktor.

Postoji vrlo zanimljiva priča o umnoj smirenosti .To je odnos između pisca i čitaoca, odnos onoga koji govori i onih koji slušaju.Ako govorite ili pišete izvornim rečima, osetićete prirodnu opuštenost i smirenost.I već sada možete da dotaknete najmanji opus jedne smirenosti tako što će te izdvojiti nekoliko minuta svog života da pročitate baš ovaj tekst.Bitan je i ritam kojim čitate.

Ako napišem ili izgovorim samo jednu reč kao što je-potok, Vi već sada možete čuti kako on teče, kako žubori.Ne izaziva li to u Vama iskonsku želju da zamislite bistrinu potoka i brzinu kojom on žubori?To je fantastika vanjezičke mogućnosti.Dar onih koji oslobađaju reči i poklon onima koji ispuštene vibracije primaju.Tako lako, jednostavno, a već smo zakoračili u neizmeran prostor metafizike jezika!

Uloga pisca može biti manipulativna

Azbuka psihologije!Reči upućuju na emociju, emocije upućuju na sliku i eto umetnosti u stvaranju!Čitalac procesuira napisano i prožima se sa tekstom i intelektualno i duhovno.On pročita misao, obuzme ga talas elektriciteta koji utiče direktno na njegova osećanja pomoću kojih on doživljava delo.

Naše misli proganjaju duhovne praslike i osiromašene slike današnjice.Bogat je onaj čovek koji razume arhaičnost i potrebe novog doba slivajući ih u 21.vek!To je glorifikacija trijumfa evolucionog, misaonog, etičkog, istorijskog.Umeće da preskoči nametnute barijere piscu omogućava da se razvija do te mere da već unapred može predvideti na šta će čitalac prvo pomisliti.To se postiže čitanjem, usavršavanjem, obrazovanjem.

Elem, suštinski siže koji osvetljava pitanje književnosti iz novog ugla bio bi-pisac može imati moć manipulacije!On stvara, podstiče, menja.On misli i postoji.I svestan je činjenice da je on odašiljač kreacije koja u Vama pobuđuje ono najtananije i to Vam nenametljivo daje do znanja, ali Vam pošteno ostavlja mesta da sami dokučite da li je u pravu i u kolikoj meri.On poznaje strastvenost iskazane misli I pruža je onoliko koliko misli da je potrebno da utiče na onoga koji čita.

Setite se priče o potoku.Razmišljajte o njoj…


Metafizika jezika

Da li ste ikada čitali nešto o energiji?Većina nas odlično vlada definicijom kako energija prelazi iz jednog oblika u drugi i nikada ne nestaje.Počevši od teze da se energija emituje i oblikuje, laički možemo ustanoviti kako je reč, pa i svako izgovoreno slovo samo jedan oblik emitovanja energije. Glas nastaje treperenjem glasnih žica koje iritira vazduh prolazeći kroz govorne organe, s toga je grlo jedinstveni izvor magične sposobnosti-govorenja.

Onog trenutka kada izgovoreni glasovi dobiju odredjenu formu reči i rečenica i napuštaju usne koje su im podarile postojanje, oslobađaju se u vidu energetskih talasa koji neko vreme obitavaju u prostoru.Vibracija reči može pozitivno ili negativno uticati na misli i osećanja.Od veštine pisca zavisi na koji način će svoju misaonu sadržinu preslikati na papir i da li će dovoljno dobro iskazati emociju koja je upućena onome koji je čita.Premda, važan je psihološki faktor.

Postoji vrlo zanimljiva priča o umnoj smirenosti .To je odnos između pisca i čitaoca, odnos onoga koji govori i onih koji slušaju.Ako govorite ili pišete izvornim rečima, osetiće te prirodnu opuštenost i smirenost.I već sada možete da dotaknete najmanji opus jedne smirenosti tako što ćete izdvojiti nekoliko minuta svog života da pročitate baš ovaj tekst.Bitan je i ritam kojim čitate.

Ako napišem ili izgovorim samo jednu reč kao što je-potok, Vi već sada možete čuti kako on teče, kako žubori.Ne izaziva li to u Vama iskonsku želju da zamislite bistrinu potoka i brzinu kojom on žubori?To je fantastika vanjezičke mogućnosti.Dar onih koji oslobađaju reči i poklon onima koji ih vrednuju.Tako lako, jednostavno, a već smo zakoračili u neizmeran prostor metafizike jezika! Azbuka psihologije!Reči upućuju na emociju, emocije upućuju na sliku i eto umetnosti u stvaranju!Čitalac procesuira napisano i prožima se sa tekstom i intelektualno i duhovno. Naše misli proganjaju duhovne praslike i osiromašene slike današnjice.Bogat je onaj čovek koji razume arhaičnost i potrebe novog doba slivajući ih u 21.vek!To je glorifikacija trijumfa čovečanskog, misaonog, etičkog, istorijskog.Umeće da preskoči nametnute barijere piscu omogućava da se razvija do te mere da već unapred može predvideti na šta će čitalac prvo pomisliti.To se postiže čitanjem, usavršavanjem, obrazovanjem.

Elem, suštinski siže koji osvetljava pitanje književnosti iz novog ugla bio bi-pisac ima moć manipulacije!On stvara, podstiče, menja.On misli i postoji.I svestan je činjenice da je on odašiljač kreacije koja u Vama pobuđuje ono najtananije i to Vam nenametljivo daje do znanja, ali Vam pošteno ostavlja mesta da sami dokučite da li je u pravu i u kolikoj meri.Setite se priče o potoku.Razmišljajte o njoj…


Obljuba je zločin

Kako Tanjug javlja...

za blog

Strašna tragedija počinje da tinja.Priča bojama mraka obojena, satkana od inja.Krvavi slavuj plače dok nad grehom težak vazduh ne ište ništa bolje ni više što je od tuge i žalosti jače.Očice mutne, al’ sijaše se kao staklo.Zli dusi po srči društva gaze dok jedno dete u jednoj noći u bolu plače…

Na mestu gde nema nikog, a počivaju mnogi…

Koščata ruka zločestog samca naglo ispliva iz mraka.Zgrabi dete čvrsto oko vrata.Baš nju koju već danima gleda.U njegovoj zenici ugasiše se sva sunca ovog sveta. Beše to ruka zveri puštene sa lanca.Čak je svaka hulja kadra da ga sa odvratnošću gleda.Miris prljave flaše, odvratnosti sa njega.Po njenom vratu detinjeg, nevinog sjaja ostaše crvene pruge i tog trena sve nade postaše samo želje puste.Zver otvara čeljust i sada grize joj usne dok ona steže mu ruke i zadržava suze.Gura joj jezik duboko u grlo, a ona htede da vrisne, al’ nemaše kome.Oko njih…

View original post 377 more words


Obljuba je zločin

za blog

Strašna tragedija počinje da tinja.Priča bojama mraka obojena, satkana od inja.Krvavi slavuj plače dok nad grehom težak vazduh ne ište ništa bolje ni više što je od tuge i žalosti jače.Očice mutne, al’ sijaše se kao staklo.Zli dusi po srči društva gaze dok jedno dete u jednoj noći u bolu plače…

Na mestu gde nema nikog, a počivaju mnogi…

Koščata ruka zločestog samca naglo ispliva iz mraka.Zgrabi dete čvrsto oko vrata.Baš nju koju već danima gleda.U njegovoj zenici ugasiše se sva sunca ovog sveta. Beše to ruka zveri puštene sa lanca.Čak je svaka hulja kadra da ga sa odvratnošću gleda.Miris prljave flaše, odvratnosti sa njega.Po njenom vratu detinjeg, nevinog sjaja ostaše crvene pruge i tog trena sve nade postaše samo želje puste.Zver otvara čeljust i sada grize joj usne dok ona steže mu ruke i zadržava suze.Gura joj jezik duboko u grlo, a ona htede da vrisne, al’ nemaše kome.Oko njih samo mrtve duše pokopane zemljom i vapaj za strancem što čini zlobno delo.U zanosu strasti on je pope na kapelu, da oči ište bolje nad njenim nagim telom.Uhvati je tako snažno, tako smelo kao da ona nije biće koje traži nežnost.Tobož, miris trulih leševa oronulih pod zemljom.Njene čedne oči posečene grehom.

Glasan krik detetu se ote.Ruci zveri se tog trenutka prohte da svoj nagon pretoči u samo jedan pravac.Noć i tajac.Devojčica je talac.Dobro znana vika i galama.Vapaj deteta.Primitivan stranac.Njemu savest ne govori ništa.Za njega ne postoje ton niti slika.Samo dodir, miris, njegov urođeni tik.Kažu svi bio je miran i tih, povučen i fin.Miran komšija iz kraja.Posle i on sam pred svima prizna da noć je njegova čudesna prizma.Kroz koju vidi, kroz koju sanja.Kaže:“Ako mislite da je zločin-jeste, ali zločin bez srama.“To je njegovo parče raja.Iz očajanja.Dok nekome ne zavlada večna tama za njega nema smiraja dana.

‘’Ti si moja kurva!’’, zvao ju je tako, dok je Bog sa neba hulio takvu gadost.
Udarac se čuo.Odjeknuo njenim telom.Stranac nastavi da se slasti onim čime ne sme, onim što je samo njeno.Njenom nevinošću i bićem koje trpi taj bolesni ego.Tišina nasta strašna, onako, velika i snažna.Takt srca poče sve jače da kuca.Dok magla sa zemlje izdašno se diže, on poče da stenje, ušavši u nju još dublje i još više.Ona grebe zid tako krhko i jadno i dok oseća bol udiše gnoj sve te mračne priče, ne prestajući da diše iako je boli, a strah bio je jedino što je lomi.

Obraza krvavih, rastrgnute duše, što se strahom braniše postadoše žrtve.

Ugasiše se sveće.Miris vrelog voska širi se u noći.U noći punoj tuge, za nekoga i strasti.
Zvuk visokih orgulja odsvira greh.
Sada nema vremena.Greh se brže širi sa osmehom Sotone koja zadovoljno viri.Vreme je stalo, a ona i dalje tu.I dalje širi traumu dok on širi nju.Zatim je uhvati za kosu i baci je pred sebe.Klečući na kolenima, ona krenu da ga steže. Njegovo znojavo telo svetli zrakom životinje, dahom lucidnog kretena.Spasa nema.Ona istrošena, bleda.Bez milosti on htede da završi sa temom, oganj njegovih prepona, vrhunac je strančev devojčicino telo.

Rastaše se u mraku, negde u nekom ćošku.U ulici sa senkom koja prati noću.Silueta stranca nestade.Njega više nema.  Ali zadah zveri koja reži ne može da drema….


Mala scena zločina

SIlovanje… Tema koja je u poslednje vreme u Srbiji potresla i najhladnokrvnije…


Članak koji nikada neće biti objavljen

Estradu sačinjava raznolika arhihektonika pretežno uprošćenih stilova kako bi svima smisao bio isti-koračanje po ravnoj liniji.Onima kojima to odgovara, liniju će produžavati sve do trenutka kada će njen kraj spojiti sa početkom, a onda, bez početka i kraja, jednom nogom hod po tankoj žici načiniće strmoglavi pad u provaliju kruga koji sami stvaramo.

Estrada je svakako naličje nas koji je posmatramo, koji svojom pažnjom održavamo njenu egzistenciju i njenu egzaltiranost u trenucima kada njen uzlet ne doživljavamo kao pad, već svojim onemoćalim percepcijama osposobljavamo laku zabavu da uspostavlja sopstveni režim.

Vođeni bezobzirnim nahođenjem, bez težnje da se konstruktivne vrednosti uspostavljaju i tradicionalno čuvaju, svesno dozvoljavamo starletama da nam iznose devijantne teorije o istančanosti morala koji poseduju i kojim se diče.Svesno hranimo „elitu“ Srbije, njene potomke, njen mizaran koncept duha i nepothranjen nivo svesti.

Lica TV voditelja „krase ekrane“, pevači drže predavanja na koncertima, vodeći političari dovršavaju svoje diplome, kriminalci se citiraju, umetnici ismevaju.

Estrada je svet u kojem važe opšta pravila.Pornografija je oružje, moda je mamac, materijalizacija je zakon!Mesta ima za sve sem za one koji su iz istog proterani.

Ciljna grupa estradne, lucidno isprepletene mreže jesu lakše prijemčivije mlade nade.Njima se manipuliše maločas navedenim sredstvima, dakle, ispiranjem mozgova i praznoglavim verovanjem da su baš oni posebni i i predodređeni.Prosek se proglašava nadprosečnim i to je zabluda koja obavija priču našminkanom lažju.

Estrada podrazumeva stradanje.Neka se za vas pročuje na nekoj od društvenih mreža i dobićete prijatelje!Tražiće vas.Želeće vas!Bićete svuda i mislićete da upravljate svime, a ne da sve upravlja vama.Prodajte dušu, detinjstvo, vaspitanje i budite najatraktivniji i najsličniji onome čega ima u bezbrojnim i nepotrebnim količinama!

Ono što obogaćuje čoveka svakako nije ništa od navedenog.Nebo nam može biti pod nogama ako dostojanstveno živimo na zemlji.

„Kada se čovek uspravio na zemlji i pogledao u nebo, shvatio je koliko je mali.“

Naši savesni lekari, vrsni glumci, nepodmitljivi radnici, intelektualci, zaboravljeni oficiri sada mirno spavaju na krevetima koji su ih koštali dovoljno da se obeznane u svetu poroka ne bi li zaboravili na dugove koji su posledica ponižavajućih penzija i plata.Njihova lica nikada nisu snimana niti će ikada biti, a pružili su dobro i dobrim uče svoju decu.Oni kraj svoje linije dostižu sa manirom, a njen početak predaju redovima nepokorenih, tako da bez siline i nametanja svojih dostignuća pružaju šansu mladosti da započne svoj karikulum.

Nakon svega, ostaje individualna borba, nepomirljivost sa pomirljivošću.Promeni kanal, otvori knjigu, napravi večeru.Putuj!Svoje voli, a tuđe poštuj.Slušaj i bićeš slušan, uči i bićeš učen!Bićeš elita!A anonimna elita Srbije postoji!

A estrada kao estrada…

Dvorske lude dvore neispunjene i prazne.Dok su pajaci smešni i predstava traje.


%d bloggers like this: